Куповина прве парњаче

Home  /  О становницима  /  Занимљиве приче  /  Куповина прве парњаче

Вршалица 1905 г.

Вршалица 1905 г.

Прву парњачу (парну локомобилу) купио је Тодор Тоша Сремац, звани Карампуља. Рођен 1860. г. То је био богат сељак, који је према некима имао 300 ланаца (кј. ). Носио је типичну банатску ношњу беле гаће од 9 пола, прслук и мали црни шешир лети, Био је мали и подебео. У селу се препричавало како је Карампуља хтео да купи вршалицу па се са ћемером око појаса упутио у Пешту. Обучен у своје традиционално одело, а било је летње доба, Карампуља је стигао у Пешту, пред капију фабрике, која производи парњаче. У Пешти је прва парна локомобила ;произведена 1861. у фабрици Иштвана Река у Будиму. док су 1904. у Угарској већ примењивани мотори са унутрашњим сагоревањем за погон вршалица, а први произвођач ових мотора била је позната фабрика вршалица Хоффнерр-Сцхрантз. Пре тога су локомобиле на угаљ и дрво прилагођене да користе сламу. Вукли су их у почетку волови или биволи а касније су ушле у употребу самоходне. Пред такву једну фабрику вероватно у Будиму стигао је Карампуља. Стражари су га погледали мало су му се насмејали његовом изгледу и нису хтели да га пусте унутра. Најзад на његово наваљивање одвели су га директору. Када су га угледали и чули да је дошао да купи вршалицу чудили су се они њему а и он њима, што се они њему чуде. Гледали су они њега а и он њих. Сумњив им је био, откуд њему таквом, новац да купи вршалицу. Директор заврти главом у знак чуђења али одмах позове и Торонталску жупанију, којој је припадао Ботош и запита, каже, да је дошао један сељак из Ботоша, сумњиво изгледа а хоће да купи вршалицу. Смемо ли да му продамо!?. Из Жупаније одговарају: Ма можете и две, у дукатима ће Вам платити. У свему је интересантно и то, према данашњем нашем времену да га нико није успут напао а ишао је пешице и без „обезбеђења“. У Ботошу се причало како су га пештанка господа водала по граду да му покажу град и велике зграде. Питали су га да ли он зна, колико то све може да кошта (стаје). Па, то све вреди колико једна богата(изобилна) ђурђевска киша, за коју се одувек код нас говорило“ Ђурђевска киша свака кап, дукат вреди“ Тако је Ботош добио прву парњачу или локомобилу са вршалицом (локомобила лат. локо место и мобилис покретљив, односно с места покретљив тј. покретна парна машина.)