Ботош – Школа се помиње у попису школа из 1768. Учитељи: Живко Поповић (1802); Софроније Јанкуловић (1808); Петар Стојановић (1826); Јоаким Николић и Никола Аранђеловић (1842-1847); Сима Караш (1858) и Аћим Никшић (1868). Број ученика: 1802/3-13; 1842/3-273; 1846/7-267; 1871/2-193. Број одељења: до 1842. једно, а после два. Школска зграда подигнута 1861. и 1872. била у добром стању. Учитељска плата: 1850-100 форинти сребра годишње, 2 форинта за писаћи материјал, 12 мерова пшенице, 6 мерова кукуруза, 2 хвата дрва, сламе колико треба и школски стан.
ИЗВОР: Граничарске народне школе и њихови учитељи на територији Војводине од 1774. до 1872. године.
МАТИЦА СРПСКА, Андрија М. Огњановић, Нови Сад, 1964.
Ваннаставне активности :
Ученичка задруга ОШ „ 1. октобар“ , Ботош
Ученичка задруга у ОШ „ 1. октобар“ у Ботошу постоји од далеке 1958.године. 20. ИX 1999 . год. ученичка задруга је обновила регистрацију. Уписана је у регистар савеза ученичких задруга Републике Србије под бројем 10/15 и има право да реализује свој програм кроз следеће радне погоне:
* ратарство,
* продавнице,
* стакленик,
* услужне делатности различитих садржаја,
* прикупљање секундарних сировина.
Рад у ученичкој задрузи је уређен на основу:
* Статута Савеза ученичких задруга,
* Статута школе,
* Правила рада ученичке задруге.
Чланови ученичке задруге – задругари, су сви ученици школе, запослени и родитељи ученика.
Органи ученичке задруге су: Скупштина, Извршни одбор и Наџорни одбор.
28.03.2008. године Ученичка задруга је уписана у регистар пољопривредних газдинстава.
Финансијска средства задруге налазе се на посебном рачуну школе.
До 2008 год. Задруга је користила 7,25 к.ј обрадивог земљишта, а од 13.03.2008. године Министарство пољопривреде шумарства и водопривреде даје Задрузи на коришћење од 5. година 13,72 ха обрадивог земљишта.
За протеклих 50 год. постојања Задруга бележи значајне резултате: 1. и 2. место у Војводини, 1. место младих задругара – орача, појединачно и екипно, о чему сведочи и велики број медаља, диплома, признања и фотографија.
Задругари су мишљења да ће се у наредном периоду обновити пређашњи успеси на пољу пољопривреде, учешћа на смотрама и такмичењима, као и на пољу стручног усавршавања.
Стара школа у Ботошу – прилози са РТС-а
Нова школа
Признања и такмичења :
На екипном такмичењу из грађанског васпитања ученици шестог разреда заузели су прво место на општинском и окружном такмичењу. На републичком такмичењу екипа је освојила високо друго место.
Прве три школе са регионалног дела, представиле су своја постигнућа на националном нивоу у Београду, у просторијама ОШ „Краљ Петар“.
Ученици/це школа: ОШ „Ђорђе Крстић“ из Београда, ОШ „1. октобар“ из Ботоша и ОШ „Бата Булић“ из Петровца на Млави, представили/е су своје разредне студије које су сачињене у оквиру предмета Грађанско васпитање, а на основу проблема из њиховних локалних средина којима су се бавили.
У односу на теме: Неуређене стазе у градском парку (ОШ „Бата Булић“), Слободно време младих (ОШ“1.октобар“) и Незадовољавајући однос према теми „енергетска ефикасност“ (ОШ „Ђорђе Крстић“) ученици/це су објаснили проблем, представили јаке и слабе стране постојећих политичких мера, предложоли своје решење и објаснили кораке које би предузели како би њихов предлог био усвојен.
На Међународном математичком такмичењу Кенгур без граница 2009. године учествовало је 33 ученика наше школе. Задовољство је изазвала жеља ученика да се укључе у овај математички мејдан а срећу што су три ученице добиле похвале за постигнут резултат. То су Петар Велисављев, ученик 3 разреда; Андреа Зарић, ученица 3 разреда и Николета Шаренац, ученица 7 разреда.
Приредба поводом школске славе 2001 године
Зграда школе
Образовно васпитни рад ће се одвијати у две зграде: школској згради и згради за припремно предшколско образовање и васпитање. Рад у школи се одвија у четири класичне учионице, пет специјализованих и два кабинета. Намештај одговара узрасту ученика. Настава физичког васпитања, изабрани спорт и спортска активност у недостатку фискултурне сале одвија се у парку цркве у центру села, на спортском терену месне заједнице, на фудбалском игралишту и холу школске зграде. Изборна настава информатике и рачунарства одвија се у наменском кабинету. Опремање наставним, техничким и дидактичким средствима одвија се перманентно, али још недовољно. Просторне могућности омогућавају рад у једној смени-преподневној. У поподневним часовима организују се остали видови образовно-васпитног рада.
ШКОЛА КРОЗ ИСТОРИЈУ
1768. године постојале су школе у граничарским крајевима. Аутор Срета Пецињачки у свом раду: „Учитељске плате у илирској граничарској регименти (пуку) у Банату 1768. -1771. „у Зборнику за историју Матице српске бр. 20/1979. каже : Из постојеће педагошко-историографске литературе је већ познато да је свако насеље првобитне Земаљске милиције Баната (1749. -1773.) имало и своја српска народна училишта, која су одреда регистрована 1768. г, а нека од њих и раније“. О томе је писао и Андрија М. Огњановић 1959. г. у раду Стање српских православних народних школа у појединим местима провинцијалног дела Тамишког Баната 1716. -1793. године. Тешко је рећи кад је Ботош добио прву школу, али је познато да се она помиње у једном попису из 1768. (Андрија М. Огњановић) Та школа је постојала и 1772. и 1777. (Пецињачки Београд 1969. ) а регистрована је и 1797., када је речено“да Ботош има школу и учитеља, који је прилежан. Године 1788. /9 то училиште није имало своје зграде, па ће бити да је радило у црквеној или каквој изнајмљеној просторији. Но изгледа да је наскоро иза тога школска зграда ипак подигнута, с обзиром да је 1797. г. постојала. Ботошки трговац Буковала Марко, пореклом Цинцарин поклонио је своју шталу, која је адаптирана, а налазила се у доскорашњем забавишту иза садашње поште (на углу Омладинске и Амижић Стевана. У тој, недавно срушеној згради, учио је основну школу и писац ових редова. За ту зграду је 1813. речено да је у „средњем стању“. Први њен учитељ за којег знамо био је Григорије Константиновић и помиње се у селу 1797. г. Ту је 1802. /3 учитељовао Живко Поповић са 13 ђака а 1808. Софроније Јанкуловић (Андрија М. Огњановић). Исто училиште је 1813. похађало 30 ђака, 26 дечака и 4 девојчице. Њихов је учитељ био Петар Стефанов, који је на име плате примао 100 форинти годишње. Катихета је био поп Софроније Јанкуловић а школски надзорник лајтнант Пфајфенберг из Томашевца.
Учитељи су из „посебне граничарске касе“ добијали раније у просеку 35 и по форинти годишње, што је заиста било мало. Обично су уз то учитељи били и појци и из парохијске црквене општине добијали понешто и у натури па чак и од ђачких родитеља, али је све то било недовољно. Ботошки учитељ је добијао 30 одн. , 25 форинти. Аутор Пецињачки каже да тих аката или исказа, који се на ову материју односе има два и оба се налазе у бечком Ратном архиву. Подаци из првог односе се на 1768. г. а из другог опет на 1771. годину. Први је сачињен у Великој Кикинди 10. X 1768. а други у Бечу 9. ИИИ 1771. г.
У раду Срете Пецињачког: „Подаци о граничарским школама Баната у 1795. /6 школској години, штампано у Београду 1981. г. У САНУ стр. 151-168, поред осталих села Илирске регименте спомиње се и Ботош. Први ђак био је Степхан Продановицх, који је пошао у школу са 16 година за кога се каже да показује добар таленат, да је доброг залагања и да је доброг моралног понашања. Извештај је датиран 29 марта 1796. г. У збирном извештају за све школе датираном у Панчеву 26 ИВ 1796. са потписом Сивић Григориуса, капетана, протопрезвитера Арсенијевића и надучитеља Павла Јосифовића, каже се за Ботош да је Господин свештеник Јосиф Вишиковић катихета вредан као и да је Григорије Константиновић учитељ такође вредан, да је број ђака 38 и сви су Илири (Срби) да је њих 30 вредно а 7 мање вредно, да они изостају из школе због болести или недостатка одела а у рубриц “ Примедба“ стоји да су у катихизму са табеле, добри, у библијској историји у познавању слова, срицању слова, читању, уводу у управне прописе, у музици, ортографији, лепом писању, у познавању школских прописа (законима) и рачунању по правилу прилично се добрим показали. Сличнио је и са другим околним и даљим српским селима.
У Бечкереку се још 1745. г. спомиње прва српска школа. При томе се описује да учитељи у почетку нису имали нарочите спреме. То су врло често били свештеници, који су децу учили читању и писању. Да ли су то били и већ више пута поменути“дијаци“ тј. манастирски ђаци, који су споменути да су постојали још у турско доба у манастирима напр. у Дреновцу у Бечкереку и у Ботошу, можда при нашем манастиру (намастиру) треба научно испитати и доказати.
Нешто више о историји школе можете наћи на линку испод.