1768. године постојале су школе у граничарским крајевима. Аутор Срета Пецињачки у свом раду: „Учитељске плате у илирској граничарској регименти (пуку) у Банату 1768. -1771. „у Зборнику за историју Матице српске бр. 20/1979. каже : Из постојеће педагошко-историографске литературе је већ познато да је свако насеље првобитне Земаљске милиције Баната (1749. -1773.) имало и своја српска народна училишта, која су одреда регистрована 1768. г, а нека од њих и раније“. О томе је писао и Андрија М. Огњановић 1959. г. у раду Стање српских православних народних школа у појединим местима провинцијалног дела Тамишког Баната 1716. -1793. године. Тешко је рећи кад је Ботош добио прву школу, али је познато да се она помиње у једном попису из 1768. (Андрија М. Огњановић) Та школа је постојала и 1772. и 1777. (Пецињачки Београд 1969. ) а регистрована је и 1797., када је речено“да Ботош има школу и учитеља, који је прилежан. Године 1788. /9 то училиште није имало своје зграде, па ће бити да је радило у црквеној или каквој изнајмљеној просторији. Но изгледа да је наскоро иза тога школска зграда ипак подигнута, с обзиром да је 1797. г. постојала. Ботошки трговац Буковала Марко, пореклом Цинцарин поклонио је своју шталу, која је адаптирана, а налазила се у доскорашњем забавишту иза садашње поште (на углу Омладинске и Амижић Стевана. У тој, недавно срушеној згради, учио је основну школу и писац ових редова. За ту зграду је 1813. речено да је у „средњем стању“. Први њен учитељ за којег знамо био је Григорије Константиновић и помиње се у селу 1797. г. Ту је 1802. /3 учитељовао Живко Поповић са 13 ђака а 1808. Софроније Јанкуловић (Андрија М. Огњановић). Исто училиште је 1813. похађало 30 ђака, 26 дечака и 4 девојчице. Њихов је учитељ био Петар Стефанов, који је на име плате примао 100 форинти годишње. Катихета је био поп Софроније Јанкуловић а школски надзорник лајтнант Пфајфенберг из Томашевца.
Учитељи су из „посебне граничарске касе“ добијали раније у просеку 35 и по форинти годишње, што је заиста било мало. Обично су уз то учитељи били и појци и из парохијске црквене општине добијали понешто и у натури па чак и од ђачких родитеља, али је све то било недовољно. Ботошки учитељ је добијао 30 одн. , 25 форинти. Аутор Пецињачки каже да тих аката или исказа, који се на ову материју односе има два и оба се налазе у бечком Ратном архиву. Подаци из првог односе се на 1768. г. а из другог опет на 1771. годину. Први је сачињен у Великој Кикинди 10. X 1768. а други у Бечу 9. ИИИ 1771. г.
У раду Срете Пецињачког: „Подаци о граничарским школама Баната у 1795. /6 школској години, штампано у Београду 1981. г. У САНУ стр. 151-168, поред осталих села Илирске регименте спомиње се и Ботош. Први ђак био је Степхан Продановицх, који је пошао у школу са 16 година за кога се каже да показује добар таленат, да је доброг залагања и да је доброг моралног понашања. Извештај је датиран 29 марта 1796. г. У збирном извештају за све школе датираном у Панчеву 26 ИВ 1796. са потписом Сивић Григориуса, капетана, протопрезвитера Арсенијевића и надучитеља Павла Јосифовића, каже се за Ботош да је Господин свештеник Јосиф Вишиковић катихета вредан као и да је Григорије Константиновић учитељ такође вредан, да је број ђака 38 и сви су Илири (Срби) да је њих 30 вредно а 7 мање вредно, да они изостају из школе због болести или недостатка одела а у рубриц “ Примедба“ стоји да су у катихизму са табеле, добри, у библијској историји у познавању слова, срицању слова, читању, уводу у управне прописе, у музици, ортографији, лепом писању, у познавању школских прописа (законима) и рачунању по правилу прилично се добрим показали. Сличнио је и са другим околним и даљим српским селима.
У Бечкереку се још 1745. г. спомиње прва српска школа. При томе се описује да учитељи у почетку нису имали нарочите спреме. То су врло често били свештеници, који су децу учили читању и писању. Да ли су то били и већ више пута поменути“дијаци“ тј. манастирски ђаци, који су споменути да су постојали још у турско доба у манастирима напр. у Дреновцу у Бечкереку и у Ботошу, можда при нашем манастиру (намастиру) треба научно испитати и доказати.