Крушевачки поменик
Крушевски поменик је писан на хартији и прилично је оштећен с почетка и на крају. Својина је Народне библиотеке и стоји у збирци рукописа(цитирано у споменутом раду) под бр. 226 а добављен је заједно с призренским. Има листа 169 а дужина им је око 21, 5 а ширина око 16 сантиметара. Има и записа с годином од којих се неки у првоме чланку могу видети. Најстарији је од свију на листу 32 пише место Бодимла в лето 7114. =1606. У поменику архиепископа српских последњи је патријарх Никодим. По томе би овај поменик био основан или из старијега преписан на крају петнаестог века. Патријарх Никодим, био је патријарх пећки и архиепископ охридски (1445. -1453. ) према епископу шумадијском Сави у књизи Српски јерарси од петнаестог до двадесетог века, Београд, Подговрица Крагујевац , 1996. Српска архиепископија у Пећи проглашена је патријаршијом 1346. г. за време цара Душана. Скопска епархија постала је „првопрестолном митрополијом“ са митрополитом скопским Јованом И пре 1346. -1349. Овај поменик је путовао с калуђерима по народу, јер се међу географским именима налазе места скоро са свију страна српства. Интересантан је поред осталог и по томе што је у њему први пут слово „Ђ“ написано за глас „Ђ“од слова „Д“(иницијал) са продуженим, па после малом цртом прекрштеним горњим вршком.
У Крушевском поменику који датира , као што смо видели, из краја петнаестог века а можда је тада и преписан из старијег, записано је да је Ботош 1347. г. први пут поменут као српско-православно насеље. Сигурно је да су потребна и даља истраживања савременим методама антрополошко-археолошких истраживања баш можда и ископавањима око манастира (намастира) око којег су била и прва насеобина и прва гробља.
Пећки катастинг
Катастиг пећски из 1660. и 1666. помиње међу бројним српским насељима у Банату и Ботош, који је као што смо видели постојао већ тада више од 300 година Прво путовање кроз Банат обављено је 1660. г. у 83 конака и том приликом је забележено 168 српских насеља и 3 манастира. Друго путовање обављено је у 49 конака а забележена су 103 српска насеља. Реч катастиг је грчког порекла и значи попис, списак, инвентар. Наслов овог списа јесте: Свети катастиг монастира светије и великије церкве патријархије пећке. Објавио га је проф. Св. Матић у Гласнику Историјског друштва у Новом Саду св. 9-13). Овај рукопис је писан за време пећког патријарха Максима (Скопљанца)р. у Скопљу (1655. -1680. ) рашког митрополита, који је постао пећким патријархом у време када се његов предходник патријарх Гаврило налазио у Русији и одатле „поручио да бирају новога патријарха“