Неолитско налазиште- Коларова хумка

Home  /  Историја  /  Најранија историја  /  Неолитско налазиште- Коларова хумка

Botos-Kolareva-humka-1024x768

Ради детаљнијег обавештења о овом историјском налазу односно открићу неолитског гробља. које су прво открили баш наши сељаци који су радили у тзв. Живанићевој дољи на прављењу и печењу цигље. даћемо у целини опис ове некрополе. коју је детаљно описао Др Миодраг Грбић. Професор Милорад Велисављев се упознао са њим у САНУ, када је тамо био асистент од 1955-1961. где је Др Грбић радио као музеолог. Тај напис гласи:
Годинама је већ чекао извештај учитеља г. Лазара Николића из Ботоша у Народном музеју на остварење, врло привлачне вести, да се тамо налазе неолитски гробови са посмртним даровима. чак груписани на једном месту код села у Живанићевој Дољи у гробље. Овај извештај је наилазио на скептичан (подозрив) пријем. Дотада прави неолитски гробови, из чистог неолита а не само из прелаза у бакарно доба нису били уопште познати на подручју Југославије. Велике неолитске станице као Винча, Бутмир, Плочник, Градац и Јабланица, биле су насеља и нигде у њима ни око њих нису се налазили гробови. То је дало повода. да се верује да је у неолиту код нас био обичај излагања мртвих у природи зверињу. Ова теза, и ако није јавно осована у литературе, усмено се ширила међу преисторичарима и била једино тумачење чудноватој појави апсолутног недостатка неолитиских гробова код нас и поред откривених огромних насеља из тог доба. Зато је скептичан пријем Николићевог извештаја био оправдан.
Обрт у просуђивању неолитских гробова код Ботоша изазвало је писмо г. Феликса Милекера, творца и кустоса Градског музеја у Вршцу. Он је био посетио Живанићеву Дољу и са г. Николићем открио је неолитски гроб са мртвим у згченом ставу. Писмо г. Милекера о његовој успешној мисији у Ботошу било је довољно управи Музеја да посвети тамошњим радовима пуну пажњу и да обезбеди средства. која и ако су била мала довела су до очекиваних резултата. Тако је дошло до жељеног рада у Ботошу. До открића првог неолитског гробља у Југославији и до обарања тезе о излагању мртвих у природи за време неолита код нас.
Радови су почели у лето 1931. год. Трајали су од 6. до 25. јула т. г.
Терен
Западно од села Ботоша. у непосредној близини. свега нешто око 2. км. удаљена. налази се Живанићева Доља. То је данас увала можда дугачка 500 метара а широка око 100 метара. Настала је цигљарским радовима. Деценијама копају сељаци овде земљу и праве черпић и циглу на сасвим примитиван начин. Тако се терен издубио за 3-4 м, од околног терена, сеоског пашњака, који је у нивоу самога села. Доља се пружа у правцу севера и југа, са обе стране уздуж су усеци-зидови, али се дуги низ година обара земља само на западном усеку-зиду. Са тих радова потиче и збирка г. Николића. Сељаци су при обарању земље налазили и гробове са даровима. Понеке од ових дарова су скупљали односили своме учитељу г. Николићу, поклањали му и продавали. Тако је настала збирка г. Никиолића, мала, али врло лепа и важна због неких камених секир,. гривни и ђердана из шкољки и камена и других предмета. Систематски се нису гробови откривали. Радови су тражили што брже обарање земље. При томе су се рушили гробови. тако је можда на стотине неолитских гробова уништено. Ређе се нашао и по неки римско-барбарски гроб, како је изгледао западни усек-зид Живанићеве Доље претставља. Ту је централни и северни њезин део. Ту су се вршила музејска откопавања, и то јама на северном делу и гробови у централном делу јаме.
У северном делу западног усека-зида Живанићеве Доље јасно су се оцртавале у профилу јаме сл. 2. које су због својих малих размера и плитког спуштања испод хумуса сећале много на гробове. Културна интензивно црна врста пружала се само око 150 цм. испод површине. Види се изглед четврте, пете и шесте јаме-гроба у профиле, рачунајући од десна-лево, свега се оцртавало шест јама-гробова у овом делу Живанићеве Доље. Приступило се послу и очекивали су се брзо резултати, чекало се да се појаве гробови, сматрало се да је посао необично лак, баш због ове услуге, коју је давао сам терен, баш због јасно оцртаних јама-гробова у профилу. Копало се. Прошла ми је недеља дана. Откривано је место шест гробова шест јама, потпуно празних. Пет се од њих породужавало у дугачке канале, само је у првој и шестој нађена по једна лобања без тела и без дарова. Чак и културна врста ових јама није садржала црепића па ни ичега другог, што би омогућило временско њихово одређење. Ни око лобања из прве и шесте јаме није нађено ништа од археолошких објеката. Све су ове јаме сличне дубине и правилног облика са странама, које се постепено сужавају према доле. Оне се продужују даље него што смо ми откопали. Радове сам на њима обустављао чим се откопала површина довољна за гроб, а није ни другог материјала давала. По свему судећи изгледа да су те јаме били канали. Изузетак чини једино јама трећа, која је откопавањем завршена. Не продужује се даље. Она је и плића од других. Терен је на овим јамама на површини у потпуном нивоу са осталим тереном. Не показује удубљење те зато треба претпоставити велику старост ових јама. Сеоска традиција не зна уопште за њих, па не постоји ни специјално име места које би сећало на њих. Прва јама се нашла на крајњем северу. од ње откривено смером према југу. Осталих пет. узајамно њихово удаљење је неправилно износи увек неколико метара и правац им је различит.
Јама бр. 1. сл. 3. и сл. 4. правац север-југ, сучељава се са каналом. Нашла се лобања без икаквих других предмета у току првих часова рада . Уопште наишло се на ову лубању, мислило се да ће се наћи и остали скелет. Али и поред најпажљивијег рада није нађено ништа више. Ово је оправдавало претпоставку да је лубања траг канибализма у неолиту код нас, касније проматрањем положаја откривених гробова а и самога терена показало се да је остали скелет при цигљарским радовима упропаштен. Дужина јаме 130 цм, ширина горе 120цм ; доле 60цм, дубина 110. цм.
Јама бр. 2. сл. 3. правац север-југ, сучељава се са каналом потпуно празна. Дужина јаме 220. цм. ширина горе 170. цм;доле 60. Цм, дубина 150. цм.
Јама бр. 3. сл. 6. правац исток-запад, завршена. Не продужује се у канал. потпуно празна. Дужина јаме 150. цм. ширина горе 200. цм. доле 150. цм. Дубина 60. цм.
Јама бр. 4. сл. 7. правац исток-запад. Продужује се у канал. Потпуно празна. Дужина откопаног дела 550. цм. ширина горе 230. цм. ;доле 70. цм. Дубина 10. ццм.
Јама бр. 5. сл. 8. сл. 9. сл. 10. правац северо-исток-југозапад. Продужује се у канал и спаја са јамом бр. 6. потпуно празна. Дужина откопаног дела 450. цм. ширина горе 110. цм. доле 60. Цм, дубина 120. цм.
Јама бр. 6. сл. 8. сл. 9. сл. 10. Правац северо-исток југо-запад. Продужује се у канал и спаја са јамом бр. 5. и у шестој је јами нађена лубања без осталог скелета. Остали је скелет као у јами бр. 1. приликом цигларских радова упропаштен. Око лубање није нађено од археолошких објеката ништа. Јама је иначе потпуно празна. Дубина лубање је знатно мања од дубине јаме. Дужина јаме 450цм, ширина горе 300 цм, доле 70цм. Дубина јаме 150. Цм, лубање 100. цм.
Прва недеља рада нијеоткрила ни један гроб. осим две лубање у јами првој и шестој, као делове разрушених гробова. Изгледало је као да их уопште нема у овом делу Живанићеве доље. Сам г. Николић је говорио да се већина до сада нашла у централном делу западног усека-зида, а не у северном где су јаме. Нажалост, овде се у профилу није ништа слично оцртавало као тамо где су откривене јаме. Ту и тамо се само на дискретан начин резликовала испод хумуса здравица од неке културне врсте. Ова културна врста није имала интензитет врсте у Јамама. Напротив била је само мало тамнија од здравице па се могла сматрати и здравицом случајно нешто тамније нијансираном. Ову је нијансу тешко распознавало и око стручног археолога. Ипак су та места у централном делу Живанићеве доље са слабо диференцираном културном врстом чинила правилне облике у профиле, који су сећали на гробове. Чак је на дну једног таквог тамније бојадисаног места нађена лобања. То је било довољно да се сматра да су такова места гробови, и да се приступи раду. Напуштен је северни део и прешло се централном делу. Почело се са откопавањем у хоризонтали, ашов по ашов. Изабран је простор у дужини од 50 метара и ширине 3. До 16. метара, јаме су раније откопаване у вертикали. Овде се копало у хорзонтали на великом простору зато, јер су само на два места били сигурно гробови, а хтело се, да се у позадини открије још неколико гробова и дан за даном је донашао изненађења. Дневно је откривен по неки гроб, мртви су лежали у згрченом ставу, положени на десну Или леву страну и без одређеног правца, скелети су били у потпуно распалом стању, само су се изузетно сачувале по неке кости боље. Чишћење скелета сам вршио ја са препаратором Б. Бугарчићем уз помоћ Николића и његовог сина. радници су вршили само откопавања. Па ипак и поред највеће пажње само се изузетно могао добити читав положај скелета. Детаљи увек недостају. Све тање кости су нестале. Ни једне лубање нема целе. Ипак је откривено десет неолитских гробова. од ових три имају типичне неолитске предмете за дарове. Остали су празни. Узајамни однос дубине ових гробова не варира много. Они су додуше груписани, али без реда и одређеног удаљења. И поред тога сме се тврдити да је ово неолитско гробље. Такође у врсти између скелета и хумуса нађени су искључиво фрегменти и предмети неолитског доба, керамика и камене секире. Додуше ови су предмети врло ретки. У самој дубини скелета нађене су још на три места кости у малој количини и потпуно упропаштене, тако да је немогуће било на лицу места установити да ли су људске Или животињске. У истој дубини а на два места у групи нађени су фрагменти судова. Обе ове појаве оправдавају претпоставку. да су то остаци можда гробова, који су иначе потпуно пропали, или су можда то остаци неких обичаја у вези са култом мртвих. Позитивно је на ово немогуће одговорити. Антрополошко премеравање костију није извршено зато, јер на месту није био ни један стручан антрополог. Због фрагментарног стања костију, оне су на месту сахрањене у заједничкиој гробници и нису донешене у Музеј. Нађен је такође и један римско-барбарски гроб, са типичним предметима тог доба а у пруженом ставу. У прекопаном простору гробови су средином груписани. На северном крају се нашао један а на јужном који је просторно највећи. Није се нашао ниједан гроб. Зато је јужни део у плану изостављен. Изглед целокупног гробља је централни и северни део без јужног.
Гроб бр. 1. правац југ-север. Делимично сасечен цигљарским радовима. Кости изузимајући најкрупније потпуно су пропале. Положај ногу јако згрчен, руку мање згрчених. Дарова нема. Лежи на левој страни. Највећа дужина сачуваних костију 90 цм. Дубина 120 цм.
Гроб бр. 2. правац скоро исток запад. Кости су скоро потпуно пропале, једва се могао добити јако згрчен положај. Лежи на десној страни. Дарова нема. Највећа дужина 65 цм. Дубина 120 цм.
Гроб бр. 3. Правац скоро исток-запад. Кости су само делимично сачуване. Згрчен положај, лежи на левој страин. Дарова нема. Највећа дужина 55 цм. Дубина 110. цм.
Гроб бр4. Правац исток-запад. Кости су осим лубање нешто боље сачуване. Јако згчен положај. Лежи на левој страни. Над главом камена секира. Над куковима животињске кости. Говеђе. Највећа дужина 75 цм. Дубина 120 цм.
Гроб бр. 5. Правац исток-запад. Кости су делимично добро сачуване. Положај згрчен и разбацано померан. Лежи на левој страни. Дарова нема. Највећа дужина 85 цм. Дубина 120 цм.
Гроб бр. 6. Правац југ-север. Кости су јако пропале. Положај згрчен лежи на десној страни. Према трбуху посуда. Највећа дужина 80 цм. Дубина 10. цм.
Гроб бр 7. Правац исток-запад. Кости су се делимично сачувале. Положај згрчен. Лежи на левој страни Дарова нема. Највећа дужина 80 цм. Дубина 130 цм.
Гроб бр. 8. сл. 23. Правац исток-запад. Кости су се делимично сачувале. Положај благо згрчен. Лежи на десној страни. Дарова нема. Највећа дужина 90 цм. Дубина 140 цм.
Гроб бр. 9. Правац исток-запад. Кости су јако оштећене. Положај згрчен. Лежи на десној страин. Према трбуху посуда. Највећа дужина 75 цм. Дубина 120 цм.
Гроб. бр. 10. Правац запад-исток. Кости су јако оштећене. Положај згрчен. Лежи на левој страин. Без дарова. Највећа дужина 75 цм. Дубина 120 цм.
Облик гробова у здравици тешко је било установити због мале диференције између боје здравице и културне врсте у гробу. Изгледа ипак да је облик био четвороугаон. Гробови нису били каменом обложени нити каменом обележени. На садањој површини се не примећују ни хумке од земље. Ове су вероватно постојале, барем у висини простора колико је сахрањено тело истисло земље на површину гроба али су се изгубиле. Ове су хумке биле сличне хумкама на савременим гробовима. Садржале су само земљу из гроба, а нису уметно насипане околном земљом, нису чиниле могиле, како је то у другим преисторијским епохама и крајевима био обичај.
Дубина гробова испод површине је скоро константна, она варира између 120-150 цм.
Ако се узму само четири главна правца као основа, то су два гроба бр. л и 6. ориентована од југа северу. Седам гробова: бр. 2. 3. 4. 5. 7. 8. и 9, је ориентовано од истока западу, а један бр. 10. од запада истоку. На основу ових 10. гобова немогуће је тврдити да је постојао при сахрањивању мртвих један правац. Али је свакако преовлађивао правац истока западу. Правац сунчевог рађања и залажења. Што је увек много утицало на живот и остале претставе примитивног човека. Можда би се студијем померања, разуме се оптичког, сунчевог пута на лицу места, у разна годишња доба нашло и оправдање за гробове бр. 1. 6. и 10, и дало установити време годишњег доба према сунчевом путу, када су мртви сахрањени.
И став и положај мртвни није константан. Постоји диференција у згрчењу. Има слабије и јаче згрчених. Нажалост због упропашћених костију није могуће створити овде тачну скалу. У погледу стране. на којој су лежали мртви и поред извесних несигурности, може се тврдити. да су на обе стране, на леву и десну, били полагани у гроб. Тако у гробу бр. 2. 6. 8. и 9 леже на десној страин, свега четири, у гробу бр. 1. 3. 4. 5. 7. и 10, леже на левој страни свега шест.
Сахрањивање у згрченом ставу почело је већ у палеолиту. Трајало је кроз читав неолит и бакарно доба а испунило је и прву половину бронзаног доба. Згрчени мртви су полагани у гроб у лежећем и седећем положају. Постоји неколико тумачења зашто су мртви у згрченом ставу полагани у гроб. Од ових су три највероватнији а) згрчен став је најугоднији при спавању, па су и мртвога на вечан сан спремили у згрченом ставу, б (из страха су мртвог везивали у згрченом ставу. да се не врати, в) згрчен став је положај детета у мајчиној утроби, па се у истом положају враћа мајци земљи. Код нас су у Подунављу потпуно сигурно констатовани гробови са мртвима у згрченом ставу у бакарном обу у Чоки и Српском Крстуру у Банату а сада у неолиту у Ботошу.
Инвентар . материјал . доба
Само су три гроба имала дарове у себи. Гроб бр. 4. камену секиру дугу 7, 5. цм. Гроб бр. 6. земљану посуду високу 7, 5цм. Гроб бр. 9. земљану посуду. високу 11. цм.
Простор између хумуса и нивоа гробова дао је сличан материјал. Камене секире фрагментоване, целе, и фрагменте посуда.
Сав овај материјал је типично неолитски за наше Подунавље. Секире имају своје аналогије на свима локалитетима а зделе имају своје аналогије особито у неолитским насељима у Арадцу код Вел. Бечкерека и у Винчи.