Ботош је проширен пре 1773. г. али је његова стварна изградња вероватно уследила нешто касније. Изграђене су прве три улице поред Тамиша и то: данашње Тамишка. Омладинска (првобитно после рата названа Толбухинова улица) и Светозара Марковића-тзв. Велики сокак где су поред осталих насељени и Велисављеви. 1780. г. изграђено је Ново село од набоја и покривене куће трском и рогозом. Манастир је саграђен од бусења и то на месту старе цркве. отуда и назив манастир Или намастир а познато је да су само у Ботошу и Бечкереку били још у средњем веку дијаци-манастирски ђаци, где су учени писмености (Натарош породица потиче од оних који су записивали. који су били писмени-нотарош) године 1802. /1803. било је смањења 1811. г. увећање становништва. Између Омладинске и Светозара Марковића (Великог сокака) остављено је 6. грунтова за будућу порту и цркву, где је од 1780. -1783. саграђена Нова црква посвећена Рождеству (Рођењу) пресвете Богородице. црквене славе тзв. Мале Госпојине. која се слави 21. септембра. Стара црква данашњи манастир славио је Ивањдан 7. 7. . Данас се слави Свети Илија још од пре другог светског рата.
Старо село као и ново садашње ново насеље налазило се на десној обали Тамиша и то на ушћу Шозова, девет километара северозападно од Орловата, Село се простире све до места где се некада уливала Брзава („Бегејац“) у Тамиш, до тзв. скеле или чарде. Од 1965. г. просечен је велики мелиорациони систем Канал Дунав-Тиса- Дунав, који иде Шозовом до његовог ушћа у Тамиш испод манастара затим пресеца Тамиш и иде Брзавом према Јарковцу и даље. Старо село или Талађ одн. Талеђ било је груписано око манастира, на чијим темељима и сад постоји једна мања богомоља изграђена од бусења и покривена црепом, сигурно не првобитног изгледа. У овој цркви или манастиру, како га народ зове и данас се повремено служи служба и носи се литија сваке године. Пре рата литија се носила и до тзв. „Водице“, која се налази на око 3 км на старој десној обали Шозова, сада канала Д-Т-Д. Тамо постоји поред једног извора мала капела, доста неуређена, која захтева преправке. Изгледа да је првобитно насеље било без улица, са слободно размештеним, разабацаним домовима окои цркве. Временом је и ово ушорено у тзв. талеђски сокак, данас Ђуришић Стевана (Живанићов сокак) као главне, и споредне (паралелне) Рељине улице (Ромске улице) Шозовске и Брегарског сокака, на који излазе баште „Талеђана“. Мада реч Талађ или Талеђ неки аутори као напр. пок. Драгиша Тодоровић објашњава речју талог, муљ, сва је прилика да је та реч другог значења а тих Талеђа налазимо и у Поморишју у Крстуру и Чоки али и у Арадцу.
Као и другде по Банату, и овде су предузете мере да се насеље озелени и заштити од ветрова, да се обезбеди храна за свилену бубу, сировине за свиларство, па су се неговали и дудови. У сваком селу је постојала тзв. дудара, где су се давале сељацима саднице сваког пролећа.