Узроци смрти у Ботошу

Ово предавање је одржао проф. Велисављев са сарадницима на Годишњој скупштини Научног друштва за историју здравствене културе Војводине 14. октобра 1994. у свечаној сали Српске академије наука и уметности Оргранка у новом Саду у улици Пашићева бр. 6.
Аутор је са својим сарадницима Др Милком Велисављев-Поморишки др Горданом Велисављев и др Душаном Велисављевим укупно обрадио 2661 особу у Ботошу (1. 323 м. или 49, 72% и 1. 338 ж. или 50. 28%).
Мушка 261 19, 73% мушка 187 14, 13% мушка 448 33, 86%
Женска 239 17, 86% женска 189 14, 13% женска 428 31, 99%
Зкупно 500 18, 79% укупно 376 14. 13% укупно 876 32. 92%
Из табеларног прегледа види се да је смртност новорођенчади била катастрофална и износила је 18, 79% тј. готово свако пето новорођенче је умирало пре навршеног првог месеца живота. Одојчад су умирала укупно 14, 13%, што укупно чини 32, 92% тј. пре навршене прве године узраста умирало је свако треће живорођено дете. Данас тај проценат износи за неонаталну смртност од 7-27 дана за Војводину 2%о у 1985. /89, док је у 1950. -54 износила 26, 9%о. Од 1-6 дана за Војводину је износила 1985. /89 : 5, 8%о а 1950. -54: 20, 4%о. За одојчад од 28 дана до 11 месеци смртност је износила 1985. /89 : 4, 5%о односно 1950. -54 64, 5%о. Постнеонатална смртност од 28 дана до 11 месеци износила је за Војводину 4, 5%о а 1950. -54: 64, 5%о. У Ботошу је у испитиваном периоду сваки трећи гроб био гроб одојчета урачунавајући ту и новорођенчад.
Стопе природног прираштаја од 1931. -39, када је иста износила 4, 5 кретала се и износила по четверогодишњим интервалима од 1947. -51 до 1987. /1991. и то: 10, 4;10, 5;7, 4;5, 8;3, 7, 3, 5, 3, 3, 1; 2 и најзад у периоду 1987. -1991. -0, 1 тј. постао је негативан прираштај а тако се највероватније кретао и у Ботошу. Док је у испитиваном периоду наталитет био велики као и смртност одојчади, данас је наталитет, као што се из природног прираштаја види изузетно низак, а и смртност одојчади је на европском нивоу. Само по себи се намеће закључак да треба наталитет повећати (бар 3 одојчета на сваку породицу) а задржати садашњи морталитет одојчади који је на европском нивоу.
На трећој табели дато је бројчано и процентуално учешће претшколске деце у укупној смртности. Док данас претшколска деца показују минималну смртност, ова је у испитива ном периоду у Ботошу износила и то:
Узраст Бројчано учешће Проценуално учешће
2 године 216, 8, 11%
3 године 186, 6, 99%
4 године 148, 5, 56%
5 година 88, 2, 14%
6 година 57 3, 31%
7 година 29, 1, 09%
Док данас скоро уопште деца у овом узрасту т. ј. од 2-7 године не умиру, у том обухваћеном периоду, као што се види од 2-7 године преко 25% или 1/4 деце умирала је од 2-7 године т. ј. у доба малог и претшколског детета
Анализом су обухваћене и појединачне дијагнозе у бројчаном и процентуалном односу, према дијагнозама које су забележене у матичним књигама тога доба, понегде и уз лекаром потврђене дијагнозе. Многе дијагнозе су описне и недовољно јасне напр. слабост општа, старачка слабост, природна смрт , док неспособност за живот се вероватно односи на недоношчад, посебно ону мању (недостатчад) док су друге доста верно приказане шклопци, (тетанус неонаторум), фрас, прекојас, конвулзије, епилепсија, падавица, што све педставља синоним. Бригхтова болест је болест или обољење бубрега. Грозница је обухватала широк распон обољења и то од маларије, преко неких грозничавих стања: барска грозница, бројна лептоспирозна обољења, која су и у нашим крајевима владала, а која је пок. проф. др Душан Мишков описао у нас, пегавцац као и бројна вирусна обољења. За тифус је познати народни израз врућица и односи се на трбушни тифус. Међутим пегавац није био разликован. У то време је и постала позната медицинска мисао: „Фебрис ест qуид неqуае ту сцис неqуае его, неqуае qуисqуам медицорум“ т. ј. грозница је што не знаш ни ти ни ја нити ико од лекара“. Поређаћемо све ове појединачне дијагнозе, из којих се ипак може назрети о каквим се болестима код нас знало а и које су тада владале. Неке су називане у оригиналу немачким називима или и у преводу. Што нису биле, сасвим, одговарајуће понекаф разумљиво је плод времена у којем се тада живело, када се и у научној медицини релативно мало знало.
1. Слабост општа (Леибсцхаден) 227 (126+1011) 8, 53%
2. Болест срца, рожденија, телесна (Алтерссцхwаецхе) 71 (29+42) 2, 67%
3. Неспособност за живот, урођена (недоношчад?) 234 (119+155) 8, 79
(111+109 новорођенчад)
4. Наравна (природна) смерт 346 (177+169) 13, 00%.
5. Фрас, (Фраиссен, прекојас, падавица, епилепсија, конвулзије 186 (100+86) 6. 99%
6. Јектика, хектика, сушица, сухаја ТБЦ (Абзехрунг) 301 (146+155) 11. 31%
7. Водена болест (срчана, јетре-цироза, бубрежна) 67 (36+31) 2, 52%
8. Болест белија џигерици (плућа) 79 (48+31) 2, 97%
9. Грозница (барска, болна, нервна, гнојава, путридна : 216 (127+89) 8, 12%
(Фаулфиебер), породиљска
10. Грозница променитељна (маларија) 38 (17+21) 1, 43%
11. Шпанска грозница (3. XИ-27 XИИ 1918) 28 случајева?
12. Грозница: трула, утробна, жучна , врућица, (тифус , Тyпхус) 37 (12+25) 1, 39%
13. Тифус (Тyпхус) 49 (25+24) 1, 84%
14. Богиње мале (Морбилли) 49 (28+21) 1, 84%
15. Пнеумониа (Пнеумоние), запаљење плућа 92 (48+44) 3, 46%
16. Бригхт (Брајт)ова болест, енцепхалитис, плеуритис, перитонитис итд.
Епидемија колере у Ботошу била је у 1831. , када је највише нстрадало 156 укупно од 16. ВИИИ-28 ИX 1831;м. 73 (46, 79%) и ж. 83 (53, 21%)
Епидемија је беснела и 1836. у мањем обиму
Епидемија је била и 1848. од 18. X до 9. XИ 1848. , када је укупно умрло 216 м. (28, 57%) и ж. 15 (71, 43%)
Епидемија колере је владала и 1871. Године.
Епидемија скорбута (шкорбута, шкарбута) забележена је 1847. од 22. ИИИ до 25. ИВ 1847. и то укупно је умрло 10 особа 6. м. и 4. ж. и то: Од 6. мушких особа било је 1 младенец? 1. м. особа од 18. г. 1. м. особа без назнаке године, 1. особа од 45 г. 1. од 52г. и 1. од 56г. Од 4. женске особе била је 1. особа од 20г 1. од 23. г. 1. од 38. г. и 1. од 60г. Појединачних случајева било је и касније (1852. -1871. ). У Кикинди је такође описана ова болест а такође и тзв. гладна година 1863. , која је описана у причи Ђуре Јакшића „Сирота Банаћанка“.
У револуционарној 1848. години при прелазу“преко Шозова“ на делу атара „Иберланд“ убијено је од дебељачких Мађара 10 Ботошана. ненаоружаних, међутим код Томашевца у збегу није описано колико је страдало.
Ређе појединачне дијагнозе описане су у истраживаном периоду и то: Утопљење у Тамишу 15 (13+2), удављење у бунару 1. сл. смрзнуће 1. сл. жутица: 2 сл. цироза јетре 2 сл. пришт(панаритиум)1. сл. ; „страва“ 1. дете од 3 г. мицина у 2 женска одојчета (ТБЦ лимфних жлезда), „од вина“ 2 детета, вратнија бол 1. дете од 4 године и „велија смерт“ 1. жена од 38. г. итд.