Храм у центру села је посвећен рођењу Пресвете Богородице Дјеве Марије (по новом календару 21 септембар).
Српска црква је саграђена 1783. године, како пише у троугаоном тимпанону на западној фасади. По својим стилским обележјима припада барокној епохи. То је једнобродна грађевина са петостраном олтарском апсидом на источној страни и звоником над западним прочељем. Конструкција цркве почива на масивним ободним зидовима и елипсастим луцима који носе плитке сводове. Унутрашњи простор подељен је на три травеја, солеју и олтарски простор са плитким певницама. Хор носе масивни стубови а ограда је од кованог гвожђа.
Bотошка црква
Фасаде цркве су једноставно и скромно декорисане, постоји само вертикална подела дорским пиластрима који носе кордонски венац, а између њих се налазе једноставни прозорски отвори без декоративне малтерске пластике. Обе бочне фасаде имају по један портик у средишњем делу идентичан оном на западном прочелју цркве. Западна фасада је богатије декорисана. Изнад портика налази се слепи прозор са зидним сликом ,,Рођење богородице“, а све то уоквирује тимпанон.
Икона рођењу Пресвете Богородице Дјеве Марије на улазу
Звоник цркве има типичан барокни изглед са карактеристичним волутама у капом.
За разлику од иконостаса у већини осталих цркава, иконостас у Ботошу је у доњем делу зидан, док је други део израђен од дрвета. Иконостас цркве у Ботошу је насликао 1844г. чувени сликар Константин (Коста) Пантелић (р. 1802. у Руми + 1882. у Доњем Товарнику) Био је даровит али недоучен уметник. Начинио је 18 иконостаса по Срему у Адашевцима, Баноштору, Илоку, Бачинцима, Дечу, Михаљевцима, Доњем Товарнику и Старим Бановцима а у Банату у Томашевцу (пропао у Буни у пожару 1848. ) затим у Сакулама, поред овог иконостаса у Ботоша. По мишљењу многих исти је иконостас као у Ботошу и у Банатском Аранђелову. Коста Пантелић, сликао је иконостас породичне капеле митрополита Стратимировића у Кулпину. Васа Поморишац, сликар (Модош 15. 8. 1893. -Београд 9. 9. 1961. као југословенски добровољац рањен на Добруџи проф. Академије примењених уметности у Београду, књижевни критичар, сликар у фреско-техници и на стаклу. Насликао је на црквеном своду у Ботошу Творца и 4 евенгелисте Матеја, Марка, . Луку и Јована
и две велике иконе , над јужним црквеним вратима: Христов улазак у Јерусалим (Цвети) и над северним црквеним вратима Христос пред Пилатом, дародавца Бандуљ Раде и Љубице (1897. -1974. )
Христов улазак у Јерусалим
Христос пред Пилатом
Распоред икона на иконостасу
Сокл. У соклу су само две иконе: Сусрет мајки и Христос и Самарјанка
Престоне иконе. Свети Никола, Богородица, Исус Христос и Свети Јован Крститељ
Двери. Архиђакон Стефан на северним дверима, Благовести на царским дверима, Арханђел Михаило на јужним дверима.
Над северним дверима је Крштење Христово, над јужним Васкрсење, над Царским дверима Тајна вечера.
Приказ северног дела иконостаса
Приказ јужног дела иконостаса
Друга зона. У центру је велика икона Св. Тројице, рад веома сличан, готово исти као онај у Томашевцу. Лево и десно су овални медаљони по шест у по два реда. У доњем реду су фигуре апостола горе су пророци.
Друга зона
Трећа зона. Испод Крста са Расепећем с једне и с друге стране је по шест медаљона са сценама страдања Христовог. Лево и десно од Крста су Света Дева Марија и Свети Јован Богослов и Марија Магдалена и Свети Лонгин Сотник.
Богородичин трон. На овом трону (престолу) је икона Богородице са Христом у стојећем ставу. Испод иконе је Бегство у Египат.
На Архијерејском трону је Св. Сава у стојећем ставу, у орнату са крстом у десној и епископским жезлом у левој руци.
Иконостас је изгледа пресликаван, и поред тога уочљива је подложност утицају Константина Данијела, нарочито на икони Богородице са Христом , на Богородичином трону (престолу), где је све изведено по угледу на панчевачку Богородицу на истом месту, само је пресликавањем знатно умањена њена оригиналност.
На Тајној вечери на ликовима апостола и пророка има оних карактеристичних обликовања глава, којих има на Пантелићевим иконама у Томашевцу, Орловату и Перлезу.
Од истог сликара је свакако и Христов гроб, али овде није вршено пресликавање, па је изворност дела аутентичнија. Око Крста горе су Богородица и Св, Јован Богослов, доле су четири сцене: Ношење крста, Полагање у гроб, Христос у Гетсиманском врту, Издајство Јудино. У овој композицији стоји погнуте главе у светлољубичастом хитону и плавом химатиону, с леве стане је апостол Јуда, који се грли а доле, Јован седи на земљи и наслања главу на Христа. Христос га милује по глави. Јован је у црвеним чакширама и зеленој горњој одећи. У левој руци држи фењер. У позадини су војници са копљима, чије су фиоуре у силуети.
Зидно сликарство унутрашњости цркве, посебно радови Васе Поморишца, покретача и припадника групе “Зограф” имају велику уметничку вредност и важни су за историју српског сликарства у првој половини двадесетог века. Радови Константина Пантелића, и поред тога што он не спада у прворазредне сликаре свога доба, такође поседују уметнички квалитет и битни су за компаративна истраживања сликарства деветнаестог века.
Престо
У порти (парку) цркве при улазу на главна врата с леве стране налази се Споменик добровољцима палим у Добруџи подигнут 1920. године.
Споменик Добруџа
А са десне стране је био сахрањен совјетски војник Рахмушин Амидула, чије су кости пренете у Русију а споменик неуређен.
Споменик Рахмушину Амидоли