Атар

Катастарска мапа (кликни да се отвори у новом прозору, или десни клик саве ас за сачувати на рачунару)

Ботошки атар су чинили и чине следећи потеси и звана места: Бели брег, Велике земље, данас зване Мале земље (највиши део атара), Дубока долина, око ње Бела јама, некадашњи излаз овог села, који је после комасирања разоран, а за излаз је узет један део земљишта Ливада, од Дубоке долине преко Шозова ка Ливадама, где је пре прокопавања канала ДТД био, дрвени мост. Тај део је назван Бела јама као успомена на поменуту Белу јаму. Ливаде су потес преко Шозова одн. данас преко канала ДТД, којим је извршена мелиорација. Само име каже да су ту некада биле ливаде, пашњаци, јер су плављене Данас назване Велике земље изнад некадашње Беле јаме, које се потежу са десне стране „Широког пута“ који води до Лукићева (б. Мартинаца, Сигмундсфелда или Симофелта), док са леве стране тог пута шире се према Орловатском атару одн, томашевачком (царском) друму данас назване Мале земље, изнад њих Иберланд. Године 1790. Ботош је имао два ибеланда (прекобројна земља, која није првобитно пописана као ораница, настајала је искрчивањем шума, ливада и сл.) Већи иберланд имао је 1. 118 кј. и мањи 200 кв. хвати а држали су га у закупу мештани Ђурица Коларов и Милосав Нотарошов. Исти посед се помиње и 1804. г. Мали иберланд је 1790. имао 607 кј. од чега 153 кј. отпада на Старо село а 454 кј. на Кентериш (пуста Кентереш. данашња Златица) али су оба потеса била под шумом, па се може претпоставити да су се налазили у непосредној близини Тамиша. Тај посед се после 1790. више не помиње, али се помиње други у укупној површини од 660 кј. и 1. 153 кв. хв. , који су такође арендирали ботошки граничари. Та земља је била лоцирана ближе Ечки, као што је то и данас. Површину од 153кј. уживао је ботошки граничар Јован Ђуричић а 239 кј. и 1. 143 кв. хв. граничар Курјаков из Фаркаждина, док за површину од 267 кј. и 1. 000 кв. хв. није речено ко је ужива. Поред ових потеса био је и потес Селиште и у том потесу тзв. Коларска хумка (по породици Коларских). На њој су ископаване цигље. По звуку који се чује кад се лупа одозго, мисле да ће у њој бити као неки „подрум“, а на Селишту, према самом називу било је некад село. Поред Селишта је доља Шозов и обални појас, некада својина државе. Некадашња река Шозов имала је исто лековиту воду и лековито блато као и у Русанди код Меленаца као и у Баранди. Ова иловача може да послужи за прављење земљаних ћупова или фигура од иловаче. У Шозову постојао је и тзв. “ Квасац, “ где је упадала марва и тонула у дубину, да се није могла извући и где је сада глиб. Постоји прича да су ту прелазили мађарски војници за време Буне. У лето 1902. г. из Ечке је са пратњом по Шозову ловио и престолонаследник Фрања Фердинанд, касније убијен од Гаврила Принципа у Сарајеву. На том месту у Селишту подигнут је и спомен-обележје. (в. сл. ) Од осталих потеса познати су Мали угор између нове Беле јаме и Ливада с друге стане Шозова одн, сада канала ДТД. затим Курковача, Мартинце, па Кутина и Мала Кутина или Кутиница испод села и Тамиша, Слатина и Дерац, где је сада рибњак-језеро вештачко језеро испод тзв. Старих винограда према Деспотовцу, према којем се протежу и Ливаде и Селиште, које је према данашњој Златици. Осим тога постоји и тзв. Калуђерица као и Талађ о којем је већ раније било говора. Према Томашевцу постоје са леве стране пута према Томашевцу и Орловату тзв. Стари виногради, данас већином оранице, затим Рашће или храстова шума поред десне обале Тамиша између Тамиша и Старих винограда према Томашевцу. Полутанка се назива окука Тамиша испод Брега Старих винограда према Томашевцу и потес звани Шума,
Према најстаријем податку о земљи Ботош је имао укупно 13050 кј. грунта, колико је регистровано 1768. , а вероватно и 1772. Земља никад није била сва у рукама граничара, јер су поједини делови атара били на имену чете, која их је у име пука издавала у закупе, првенствено као пашњаке и сенокосе. Зна се да су ботошки граничари од читавог грунта уживали 1802. /3 укупно 10. 622 кј. обрадиве и необрадиве површине, док је остала земља била изван њиховог поседа. Ова земља је подељена према укупном броју чланова домаћиства грануичара и то оранице највише 6 одн, . 12. 24 , 32, 64 итд. затим ливаде, шуме и окућнице. (в. т. ), Подаци из 1802. /3 године показују да је свако ботошко домаћинство у просеку поседовало те године више од 43 кј. тако да Ботош у том погледу стоји испред многих других граничарских насеља Баната. У то време свакако је медју арендаторима, о којима је горе било речи највећи међу њима био Јован Ђуричић, кбр. 141, син Стојана (Стоке) и Јец(к)е јер је он 1790. г. држао у закупу читав…