Да не би пала у заборав имена погинулих у другом светском рату под нацистичком окупацијом и у борби за ослобођење наше земље, овде ћемо описати имена, која се налазе на овом послератном споменику.
1. Годочев Светозара Војин, столар, рођен 1911. г родом из Неузине, предратни члан КПЈ. Стрељан у лето 1942. године на Бањици у Београду.
2. Фибишан Ђоке Илија, машинбравар, р. у Ботошу 1914. Члан СКОЈ-а и КПЈ од 1939. Као обезбеђивач везе и базе са Покрајинским комитетом проваљен од Воје Ковачког из Стајићева и обешен 21. 6. 1942. у Панчеву.
3. Ђура Т. Рашков столар рођен 1915. г. из Неузине, предратни члан КПЈ 16. и 1944. издао га је очух Бача Поганов, Стрељан је 20. ИИИ 1944. г. у Петровграду.
4. Гена Ж. Торњански- Свирчев, земљорадник, рођен 1912. у Ботошу Члан КПЈ од 1941. , један од организатора отпора против окупатора. Проваљен је и ухапшен 16. И 1944. г. Стрељан у Петровграду 20. ИИИ 1944. г.
5. Новица И. Проданов, „Какај“, зидар рођен 1905. у Ботошу. Члан КПЈ и један од организатора отпора против окупатора 1941. г. Преносио оружје из Стајићева у Ботош за базу ПК КПЈ. Након хапшења Гена Давидовац из Стајићева га је провалио, па је 9 јуна 1942. ухапшен и 21. ВИ 1942. обешен у Панчеву.
6. Макса П. Гаврилов, земљорадник, рођен 1880. г. у Ботошу. Члан КПЈ од октобра 1941. У својој кући имао базу за оружје, опрему и илегалце. Проваљен од Славка Катане, ухапшен је 16. 1. а стрељан 11. 2. 1944. у Петровграду.
7. Ђока Ђ. Катана „Чика“ колар рођен 1895. г, бољшевик из Октобарске револуције, оснивач Комунистичке партије у Ботошу 1920. г. Био у СССР од 1921. -22. Основао партијску ћелију у Ботошу 1939. Ухапшен 16. И 1944. Проваљен од свога брата Славка. Пише да се није добро држао. Стрељан је 2. ИИ 1944. г. у Петровграду.
8. Славко М. Катана (отац Милан Еремић, мајка Љубица Катана), колар рођен 1911. у Ботошу, члан КПЈ од 1938. , један од организатора партијске ћелије 1939. и отпора против окупатора. Пише да се није најбоље држао. Провалио је Максу Гавриловог и секретара партијске ћелије у Ботошу. Приликом пребацивања у Срем, на Дунаву у Ченћанском риту, пао је у руке непријатељу. Стрељан је 8. јануара 1944. г. у Петровграду.
9. Стеван Ж. Ђуришић, . земљорадник, рођен 1914. у Ботошу. Био је кандидат за члана КПЈ. Августа месеца 1941. г. у његовој кући је био базиран биро ПК. КПЈ за Војводину. Провалом Воје Ковачког из Стајићева, ухапшен је у Конаку 9. 6. 1942. г. и обешен у Панчеву 21. 6. 1942. г.
10. Жарко В. Петров „Крецулов“, колар, рођен 1912. г. Члан КПЈ и ударне групе од 1941. Проваљен и ухапшен 18. 1. 1944. Стрељан 20. 3. 1944. у Петровграду.
11. Добрила М. Вукадинов „Гугерина“, домаћица р. 15. 1. 1926. у Ботошу, скојевка од 1943. У лето 1944. проваљена и ухапшена у Перлезу. Стрељана јула 1944. г. у Петровграду.
12. Стеван Е. Амижић „Ремин“, земљорадник, р. 24. 2. 1894. , у Ботошу. Члан КПЈ. активно је радио на помоћи НОП-у и у привредним саботажама. Проваљен је 16. 1. 1944. и ухапшен. У затвору у Петровграду подлегао је мучењима
13. Зоран М. Пиперски „Чагин“ р. 19. ВИИИ 1906. у Ботошу, земљорадник. Члан КПЈ. Од 1941. Активно помагао и политички и материјално НОБ. Проваљен је и ухапшен 18. И 1944. г. и стрељан 20. ИИИ 1944. г, у Петровграду.
14. Никола Ника М. Момиров „Мочин“, машинбравар, рођен 1925. у Ботошу. Погинуо у Краљеву 1941. октобра месеца, као радник у фабрици локомотива, приликом стрељања преко 6.000 родољуба овога града. Био је рањен у граду и покушавао је на сва врата да уђе да се спасе, међутим нико му није хтео да отвори врата вероватно из страха. Наводно је искрварио и умро. Био је прва жртва окупације.
15. Милан С. Еремић, земљорадник. Рођен син Славко је био предратни комуниста и када су дошли Шпилерови агенти да га ухапсе, он је побегао у илегалност, а отац Милан није могао да издржи мучења и малтретирања, отишао је у своју башту и извршио самоубиство вешањем.
16. Вељко Р. Мишков, земљорадник, рођен 1900. г. ухапшен је на улици у Петровграду и као родољуб обешен 9. јануара 1942. године у Петровграду.
17. Миливој Ј. Попов „Бољевац“ берберин р. 1898. погинуо као војник југословенске војске у априлском рату 1941. г. на југословенско-румунској граници.
18. Зоран П. Сремац, земљорадник, рођен 23. 10. 1897. , погинуо као војник југословенске војске у априлском рату 1941. на југословенско-румунској граници.
19. Максим-Макса А. Ташин, земљорадник р. 6. 3. 1907. , погинуо као војник југословенске војске у априлском рату 1941. у Шапцу.
20. Милан Ђ. Пиперски „Чагин“, земљорадник, у зиму 1943. г. ухапшен је због привредне саботаже. У затвору је малтретиран и мучен. Није могао да издржи тортуру, па је у ботошком затвору извршио самоубиство вешањем.
21. Драгомир, С. Јованов, „Бувачов“, земљорадник, р. 1923. Погинуо на Сремском фронту 1945. као борац Војвођанске бригаде.
22. Љубомир Ж. Јованов, музичар, р. 1909. Пао у борбама за ослобођење Београда октобра 1944. г.
23. Иван. Иванко (Ива) Н. Милин р. 3 X 1926. , земљорадник. Погинуо на Сремском фронту као борац Војвођанске бригаде,
24. Милан. Раде. Адамов, земљорадник, р. 1908. Пао у борби. за, ослобођење Београда, октобра 1944. г.
25. Мирослав Милана. Весин, трговац. Рођен 1926. Погинуо на Сремском фронту као борац Војвођанске бригаде.
26. Сава Лазе. Торњански „Пицлика“ рођен. 25 1. 1921. Погинуо на Сремском фронту, као борац Војвођанске бригаде.
27. Јован С. Грујић, земљорадник рођен у Ботошу. 1921. Погинуо на Сремском фронту као борац Војвођанске бригаде. Није рођен у Ботошу.
28. Натарош Саве Светозар, столар рођен 9. 7. 1925. Погинуо на Сремском фронту 1945. као борац Војвођанске бригаде.
29. Милан Ђуре. Барјактаров рођен. 28 4. 1924. у Ботошу. Погинуо на Сремском фронту као борац Војвођанске бригаде.
30. Лазар Стеве Мијин, земљорадник рођен 10. 7. 1926. Погинуо на Сремском фронту као борац Војвођанске бригаде.
31. Жарко Зорана Пиперски, земљорадник рођен 3. 7. 1925. Погинуо на Сремском фронту као борац Војвођанске бригаде.
32. Драгољуб Славка Сремац „Карампуљин“ земљорадник, рођен у Ботошу 5. 2. 1923. Погинуо на Сремском фронту као борац Војвођанске бригаде.
33. Миливој Миленка Поповић , земљорадник, „Ковачев, „Кељин“ рођен 13. 1. 1924. Погинуо на Сремском фронту као боац Војвођанске бригаде.
34. Жика Стевана Јованов „Фрлашев“, земљорадник, рођен 1922. у Ботошу. Погинуо на Сремском фронту, као броац Војвођанске бригаде.
35. Жива Николе Цвејин, „Башајцки“ ковач, рођен 1926. у Ботошу. Погинуо на Сремском фронту као борац Војвођанске бригаде.
36, Милан ДушанаТерзић, „Крстоношин“земљорадник, рођен у Ботошу 12. 10. 1924. Погинуо на Сремском фронту као борац Војвођанске бригаде.
37. Недељко А Саве Кирћански, земљорадник, рођен 1924. у Ботошу.Погинуо на Сремском фронту 1944. као борац Војвођанске бригаде.
38, Натарош Триве Светозар, „Заре“земљорадник рођен у Ботошу 19. ВИ 1903. Погинуо 1941. на југословенско-румунској граници као војник југословенске војске.
39. Ђура „Ђури“ Иштвана Молнар, земљорадник рођен 1926. Погинуо на Сремском фронту као борац Војвођанске бригаде.
40. Сава Бранислава Живков, земљорадник, рођен у Ботошу 16. 7. 1923. Погинуо као борац Војвођанске бригаде 1945.
41. Сава Милана Мише Паскулов, трговац, рођен у Ботошу, 27. 1. 1922. Погинуо омашком, непажњом руског војника, октобра 1944.
42. Војин Перц „Браца“ из Перлеза машинбравар рођен 1912. године. Као позадински политички радник, члан КПЈ погинуо несречним случајем , активирањем бомбе на путу за Петровград. Донесен у руску пољску амбуланту (где је сада парохијски дом, на углу, преко пута садашњег хотела. ) Присуствовао сам када му је др Слепчевић лекар избеглица из Аде превио ногу (бутину), која је сва израњављена услед екслозивног дејства бомбе и послао за болницу. На путу је умро.
43. Нића Стевана Андрејин, милиционар, рођен 1917. године, члан КПЈ од 1944. године. Погинуо несрећним случајем 9. 10. 1946.
44. Милан Косте Веђинаш, земљорадник, рођен 31. 7. 1915. ратни војни заробљеник, при повратку из немачког заробљеништва несрећним случајем настрадао од електричне струје.