Издвојен тексту из молепствија према фотокопији из Бечког дворског архива (Банатер Актен, бр. 189 Ф. 601-2) које је послато из Мокрина 4 новембра 1773. г. а које су послали граничари Ботоша: Лазар Проданов, Никола Јоанов, Ђука Мијатов и Јоан Ђуричић.
Писмо је гласило
Њиовој високој Милости
Молепствие предлагаемо !.
Весма приморани есмо Њиовој високој Милости Соасјаним препокорњејшим и понизњејшим доношением и својем понизним молебним писанием објављение чез нашу садашњу прилику која се нам ест задесила за кое нисмо могли за нашим заслуженим хлебом походнеј такођер ми њиовој високој Царској Милости захваљујемо како својему Благодатељу , али нама сиромахом није могуће нам наш виршаф и двора оставити и тамо походити и пак кад бо всјенжаиша воље Царска нам милост указала да заостанемо под паором на нашем грунту и домови заостати хоћемо и да не би се нама наш грунт укратио и унапредак приморавао но ешче ако би се придобило зашчо ми од вода побеђени есмо и паки никим начином нест возможно нами и нашим домовом тамо походити;јербо ми то смо изпослали од своје воље но по уредби и Царскога двора дозвољено ест и ми на то хоћемо стати и том својим писменим молепствијам усудилисе есмо молити како за нашие младићи заслугу тако јошч више за стари, да не бисмо под какову нужду подпали, но ми за нашу заслугу ишчемо једним начином на нашему грунту заостати, како шчо су наши прекој у Бачкој иза нас кад смо се ми овамо преселили и у то време ако би, кад је всевисодчајша царска воља нас походила са оружијем служашчиј ми готови к томе хоћемо бити.
Тога ради покорњејше и понизњејше смољена предложением и сплачевним срцем просимо се и со слезами молимо се нашој всевисочајшеј милости что би Милостењејша Благоизволела једне и друге молебне милости оном всемилостејшим за нас произвидили, како наш милостењејшиј всевисочајшиј и заповедњејшиј Благодејатељ да бисмо и ми сиромахи чрез всемилостивјејшим премотреним и произволењем на пут правија стази настављениј били и наодамо ми трудном ужиданију и поругању незаосталиј
Тако ми сиромахи подрупр. Вашеј Височајшеј милости са сокуршченијем срца припадајушче что бисмо и ми сиромахи код Вашеј Високе Милости незаборављени били. С којем ми Себје у всаку Препокорну и полезну Милост вручаемо и Милостивејшија Милост ожидајемо Спонизнејшим Респектом, остајемо и Јесмо“