О Великој сеоби Срба под Чарнојевићем 1690. је много писано. Међутим многим чак и културним Србима није познато да за време те сеобе није насељен у Банат ниједан Србин. Расправљало се да је насељено између 35. 000 и 40. 000 Срба. Према проф. др Душану Ј. Поповићу из ове сеобе насељена су три места у Срему и два у Бачкој (Турија и Надаљ) а сви се остали населили у горњој Угарској око Сент Андреје . Будима, Српског Ковина и шире.
Да је Срба у Панонији било још од насељења за време Велике сеобе народа 375г . доказ су Крашовани у румуском делу Баната, затим држава кнеза Сама (623-658) односно аварско-словенски савез под хаганом Бајаном (568) од чијег имена према једној верзији и потиче назив Банат те отуда стари словенски назив: банити тј. владати. Овај владар био је окрутан и владао је 19 година. После тога биле су изведене наше речи бан , бановина итд. Познато је да су Словени са Аварима опседали 626 г. Цариград, којом приликом је заробљено 17. 200 људи од чега 8. 000. Словена.
По мађарском историчару Анонимусу, Мађари, који су се отприлике 897 г. доселили у Угарску, затекли су у данашњој Војводини Словене, чији је краљ Залан становао у Тителу. Манастир Дреновац код Бечкерека, данашњег Зрењанина као и наш манастир или намастир у Ботошу потичу из средњег века.
У житију Св Цара Лазаракоји је написао Арх. Др. Јустин Поповић, назначено је да је цар Лазар прикључио области Херцеговине и Баната (1371-1389), те тако постаде у Христу Богу благоверни самодржавни господар Стефан велики кнез Лазар.