Коллонизација суседних села

Повлачење турске војске из Баната 1717. оставило је опустошену земљу без радне снаге, која би обрађивала земљу и плаћала порез. Због тога је царски двор тежио да Банат што пре насели. Колонизација је трајала од 1718. до 1724. г. У то веме су углавном долазили Немци, занатлије и трговци(Грци), углавном у Бечкерек. Поред тога дошло је и много Срба због расформирања Потиске војне границе.
Прва, немачка колонизација названа је још и „кажњеничка колонизација“ у којој је насељавана углавном сеоска сиротиња из разних покрајина западне Немачке.
Куће су се у тзв. позној Терезијанској а не у трећој деценији, градиле са две собе а у средини кухиња, једнообразно (у нас познате као „кућа дужом“) Грађене су од набоја или черпића али још увек и од плетера. Колонизација је вршена и наредних година. Поред Срба, Немаца, Румуна, Италијана и Француза генерал гроф Мерцy (Мерси) је населио на пр. Бечкерек са неколико хиљада Шпанаца(?) из Барселоне и Баскијцима из Баскије(Баски су прастари становници Европе, као и Бербери у Северној Африци. Они су и до 40% Рх негативни). Овај део насеља назван је 1738. г. Нова Барселона. Ови Шпанци се нису могли дуго задржати због мочварних предела и саме климе, те је већи део помро а мањи се одселио. Но Мерси је био упоран и даље и већ је 1736. довео другу групу Шпанаца, мислећи да су се прилике измениле, да су мочваре исушене и да град располаже са добром пијаћом водом. Ови Шпанци су засадили и прве дудове а први су радили и у малој свилари, која је у Бечкереку изграђена, а која је после поновног упада Турака 1738. /39 године разрушена.
Ову тзв. „кажњеничку колонизацију“ укинула је царица Марија Терезија 1770. Сада је услов био брачност па су се у сабирним и прихватним центрима склапали на брзину бракови. Многи су се и враћали. После осамдесетих година за време тзв. „Јозефинске колонизације“ и у време Леополода ИИ зидане су удобније и пространије куће, са више нузпросторија. Поред католика дозвољена је и колонизација протестаната. Према наредби аустријских власти од 1785. г. куће су се могле зидати само од тврдог материјала. Под истим кровом биле су и штале и шупе у продужетку ових кућа зиданих дужом. Свака кућа морала је имати на крају дворишта нужник и то покривен. Овај тип кућа задржао се и у XИX веку.